Svaka IP adresa pripada jednoj od klasa adresa. Međutim, primjenom mrežnih maski (engl. network mask ili netmask) omogućeno je formiranje podklasa i podmreža unutar jedne dodijeljene mrežne klase. Time se povećava broj mreža na račun broja računala u svakoj pojedinoj mreži. Taj postupak se naziva podmrežavanje (engl. subnetting). Obratni postupak kada se na račun broja mreža povećava broj računala naziva se nadmrežavanje (engl. supernetting).
Kod podmrežavanja "posuđujemo" bitove adrese računala za adrese mreže, a kod nadmrežavanja "posuđujemo" bitove adrese mreže za adrese računala.
Mrežna maska je 32-bitni binarni broj koji kaže koje bitove IP adrese treba promatrati kao bitove adrese mreže. Ako je bit mrežne maske u stanju logičke jedinice smatra se da taj bit IP adrese pripada adresi mreže, svi ostali bitovi koji su u stanju logičke nule definiraju adresu računala.
Svaka klasa adresa ima pripadnu mrežnu masku:
Činjenica da adresa iz već spomenutog primjera 192.168.1.30 ima mrežnu masku 255.255.255.0 može se zapisati i kao 192.168.1.30 / 24, što znači da prvih 24 bita te adrese pripada adresi mreže. Dakle granice klasa su /8, /16 i /24, no da bi se mreža optimalno adresirala koristi se adresiranje s varijabilnom mrežnom maskom (engl. Variable Length Subnet Mask), što znači da ne moramo koristiti mrežne maske na granici klase. Takva adresna shema smanjuje nepotrebnu potrošnju adresa, olakšava održavanje mreže, povećava sigurnost i smanjuje veličinu tablica usmjeravanja usmjernika. Nadalje će biti razmatrano podmrežavanje koje koristi VLSM.
Primjer 3.1: Od strane davatelja internet usluga dobivena je IP adresa klase C 181.60.30.0. Želi se napraviti podmrežavanje tako da se dobije šest podmreža. U binarnom brojevnom sustavu broj šest zapisujemo s tri bita, što znači da će tri najznačajnija bita adrese računala biti uporabljena za adrese podmreža, što je prikazano na slici 3-3. Zajednički dio adresa podmreža je radi jednostavnosti zapisan dekadski, a zadnji oktet adresa je zapisan binarno, radi boljeg razumijevanja problema.
|
| Slika 3-3: Podmrežavanje |
Tablica 3-1 prikazuje adrese svih podmreža, raspoložive adrese za čvorove mreže te adrese razašiljanja svih podmreža.
| Podmreža | Adresa podmreže | Raspon korisnih adresa | Adresa razašiljanja |
|---|---|---|---|
| 1 | 181.60.30.0 | 181.60.30.1 - 181.60.30.30 | 181.60.30.31 |
| 2 | 181.60.30.32 | 181.60.30.33 - 181.60.30.62 | 181.60.30.63 |
| 3 | 181.60.30.64 | 181.60.30.65 - 181.60.30.94 | 181.60.30.95 |
| 4 | 181.60.30.96 | 181.60.30.97 - 181.60.30.126 | 181.60.30.127 |
| 5 | 181.60.30.128 | 181.60.30.129 - 181.60.30.158 | 181.60.30.159 |
| 6 | 181.60.30.160 | 181.60.30.161 - 181.60.30.190 | 181.60.30.191 |
| 7 | 181.60.30.192 | 181.60.30.193 - 181.60.30.222 | 181.60.30.223 |
| 8 | 181.60.30.224 | 181.60.30.225 - 181.60.30.254 | 181.60.30.255 |
| Mrežna maska svih podmreža: 255.255.255.224 | |||
U primjeru je traženo šest podmreža, ali s obzirom da je posuđeno tri bita imamo ih osam. Dvije posljednje podmreže su poželjna redundancija zbog mogućeg proširenja mreže.
Mrežna maska 255.255.255.224(10) zapisana u binarnom obliku je:
11111111 11111111 11111111 11100000 (2)
Kada primijenimo logičku "I" operaciju između, adrese nekog računala i njegove mrežne maske dobijemo adresu podmreže kojoj pripada to računalo.
Uzmimo računalo iz šeste podmreže čija adresa je 181.60.30.175 (10), ova adresa zapisana binarno je:
10110101 00111100 00011110 10101111 (2)
Ovo računalo ima već spomenutu mrežnu masku 255.255.255.224 (10), kada napravimo:
10110101001111000001111010101111
&
11111111111111111111111111100000
-------------------------------------------------------
10110101001111000001111010100000
što je upravo adresa šeste podmreže 181.60.30.160 (10)
 |
 |
 |
| Sadržaj | ||